Istorija omiljenih koktela

Istorija omiljenih koktela
Istorija omiljenih koktela

Izmućkani, šareni, jednobojni, uredno poređani na šanku ili pak jedni na druge – poput kule od karata – svi vole dobar koktel. Omiljeni su skoro koliko i uticajni, budući da su inspirisali brojne umetnike, svetske lidere, pesnike, ali i filmove. Kokteli su postali prava supkultura svih društvenih sfera, često postajući zapamćeni kao i poznate ličnosti koje su uživali u njima.

Možete li zamisliti Čerčila bez martinija u rukama? Ili Hemingvejevu knjigu koja ne sadrži bar neki od opisa ovih alkoholnih čarolija? A da li ste se ikada zapitali gde su omiljene varijante nastale? Da li je Manhattan zaista isprva smućkan na Menhetnu? Ko je prvi napravio Mojito? I ko je, zaboga, Tom Collins? U novom blogu ćemo vam predstaviti deset klasičnih koktela, od klasičnog Martinija do nešto manje poznatog Singapore Sling-a i njihovu, neretko kontroverznu, istoriju nastanka.

1. Mojito

Piće moreplovaca? Tradicionalno smućkan od belog ruma, šećera, limete i gazirane vode sa mentom – mnogi veruju da je Mojito zapravo prvi koktel.

Jedna od priči kaže da je Mojito nastao još u 16. veku u Kubi, gde se ovo piće zvalo „El Draque“, prema čuvenom istraživaču i moreplovcu ser Frensisu Drejku. Navodno je ovaj koktel zgotovljen kako bi se „gasio“ opori ukus tafije, preteče današnjeg ruma. Tek u 19. veku ovaj koktel je doživeo svetsku slavu. Ime najverovatnije potiče od reči Mojo, kubanskog sosa od belog luka, maslinovog ulja i citrusnog soka. Zbog limete kao glavnog sastojka, nekada se pio koktel sa malo Mojo-a, odnosno – Mojito (španski deminutiv). I dan-danas ovo je jedan od omiljenih koktela, a u Mojitu se naročito uživa leti.

2. Singapore Sling

Klasična koktel-varijanta koja se pojavljuje na menijima širom sveta, Singapore Sling je, kao što se iz imena može naslutiti, prvi put napravljen u Singapuru, i to od strane kineskog barmena Ngiam Tong Buna, negde između 1910 i 1915. godine. Koktel se pravi od mešavine džina, brendija i pelinkovca, najčešće uz grenadin i ananas. Originalni recept je izložen u Raffles Hotel muzeju, a obavezno se servira na svim letovima Singapore Airlines-a. Kažu da je čuveni pesnik Rajnard Kipling uživao u ovom piću, a naići ćete na njega i u čuvenom filmu „Paranoja u Las Vegasu“.

3. Sidecar

Ovaj koktel je star približno 100 godina, i predstavlja ukusnu mešavinu brendija ili konjaka, kontroa i soka od limuna. Dejvid Embjuri navodi da su ovaj koktel izmislili američki veterani u Parizu, neposredno nakon Prvog svetskog rata. Koktel je naročito popularan u Francuskoj i Engleskoj, gde su čuveni boemi poput Hemingveja uživali u bistroima ispijajući ovu mešavinu. Možda će vam se desiti  da vas konobar začuđeno pogleda ukoliko naručite ovaj koktel a imate ispod 70 godina, ali ova kombinacija postaje popularna i za nešto mlađe generacije.

4. Pisco Sour

Još jedan koktel sa kontroverznim poreklom. Pravi se od Pisco-a (lokalne rakije karakteristične za Latinsku Ameriku), soka od limuna, pelinkovca i belanaca. I dalje se vode debate da li je originalno nastao u Peruu ili Čileu.

Pisco inače potiče iz 16. veka, kada su španski konvistadori destilovali grožđe, pokušavajući da naprave jeftinu kopiju španskog brendija. Prema Peruancima, koktel je nastao u Morris baru u Limi, kada je Amerikanac Viktor Moris smućkao Pisco sa sokom od limuna. Čileanci imaju potpuno drugačiju priču: tvrde da je ovo piće nastalo na engleskom brodu, pošto je uplovio u luku Ikike 1872. godine. Ove dve države toliko ljubomorno drže do ovog pića da obe proslavljaju Dan Pisco Sour-a kao praznik – u Peruu prve subote februara, u Čileu 15. maja.

5. White Russian

Odmah da vam kažemo – ime će vas možda prevariti – koktel nije nastao u Rusiji, već od vodke koja je glavni sastojak recepta. Odjeknuo je širom sveta kao popularno piće nakon što se pojavio u kultnom filmu Big Lebowski. Dobio je pridev „ruski“ zbog masovne kampanje pedesetih godina prošlog veka, kada je vodka tek počela da se probija na američko tržište. Tek šezdesetih godina prošlog veka ovo piće dobija zvanični recept – vodka, krem i Kahula. A 1961. godine nastaje i „blizanac“ – Black Russian koktel – koji se sprema bez krema.

6. Manhattan

Često nazivan „kraljem koktela“, Manhattan je sigurno jedan od najčuvenijh koktela, uvršten među čest klasičnih koktela u Embjurijevoj knjizi „Fina umetnost mešanja pića“. Pravi se od mešavine viskija, slatkog vermuta i pelinkovca, a često se dodaje i višnja na vrhu kao ukras.

Navodno je koktel prvi put smućkan u Manhattan klubu u Njujorku, u drugoj polovini 19. veka, i to na banketu u čast predsedničkog kandidata Samjuela Tildena, koji je organizovala – Čerčilova majka! I oko ovog koktela se mnogi spore, i to zato što je lejdi Randolf Čerčil u tim trenucima zapravo bila u Engleskoj, jer je u tom periodu rodila svog sina, Vinstona. Pročitaćete negde da je koktel nastao u jednom brodvejskom baru šezdesetih godina 19. veka. Koja god da je priča istinita, koktel zaista je zaista nastao na ostrvu po kom nosi i ime.

7. Mai Tai

Ova tropska kombinacija je, gle čuda, još jedan koktel sa oprečnom istorijom nastanka! Ovo piće je, uprkos polinežanskom nazivu, nastalo u Americi. Najviše izvora potkrepljuje priču da je ovu mešavinu belog i zlatnog ruma, soka od ananasa i/ili soka od limete, zgotovio Viktor Buergon u Oklandu. Navodno ga je napravio u čast prijateljima koji su došli sa Tahitija 1944. Nakon što je poslužio, prijatelji su viknuli – „Maitai roa!“ – što u bukvalnom prevodu znači – Veoma dobro, i tako je koktel rođen! Ne znamo da li je ova priča istinita, ali svakako je veoma simpatična. Prema drugom scenariju, Mai Tai je nastao 1933. u novootvorenom restoranu u Holivudu, restoranu Don Biča koji je bio karakterističan po brojnim polinežanskim elementima i specijalitetima. U koji god da scenario verujete, zahvalite obojici na popularizovanju ovog osvežavajućeg pića!

8. Tom Kolins

Najpre, ko je zapravo ovaj čovek? Za ovo ime vezuje se više legendi; neki smatraju da je to zapravo stvarna osoba, dok drugi smatraju da je piće engleska kovanica sastojaka od kojih se pravi – džin, limun, sok limete i gazirana voda. Za ovaj koktel se vezuje još jedna legenda – koktel je nastao tokom jedne prevare u Njujorku 1874. godine. Priča je išla otprilike ovako: Nasumični prolaznik bi vas presreo na ulici, sa pričom da je izvesni Tom Kolins pričao tračeve na sav glas o vama u baru na kraju ulice. Pošto biste dojurili do bara za koji vam je prolaznik sugerisao i tražili osobu sa tim imenom, svi posetioci bi prasnuli u smeh. Vrag je zaista bio odneo šalu, te su o ovoj dosetki pisale i lokalne novine, upozoravajući ljude da ne nasedaju.

Kako se od ove šale došlo do koktela? Eric Felten iz Wall Street Journal-a kaže da su se dovitljivi barmeni setili da, svaki put pošto neko uleti u njihov bar tražeći pomenutu osobu koja širi glasine, ponudili novopridošlog gosta koktelom. Kakav preduzetnički poduhvat, zar ne?

9. Bloody Mary

I oko ove kombinacije postoje oprečna mišljenja. Popularna legenda kaže da je koktel originalno sadržao sok od paradajza i vodku i da se koristio kao lek protiv mamurluka, i zgotovio ga je Džordž Džesel, čuveni komičar i tekstopisac. On se čak pojavio i u reklami za Smirnoff, pedesetih godina prošlog veka, govoreći  u kameru – „Ja sam Džordž Džesel i ja sam izumeo Bloody Mary.“ Uzimajući u obzir njegov poriv za samopromocijom, mnogi su posumnjali u ovu priču i bacili se u istraživanje pravog porekla ovog miksa. Došlo se do izvesnog barmena hotela St. Regis u Njujorku – koji je tokom Drugog svetskog rata služio ovo piće pod nazivom „Red Snappers“. Ovaj barmen tvrdi da je ovaj recept naručio dok je radio u jednom pariskom bistrou dvadesetih godina prošlog veka.

10. Martini

Nekrunisani kralj među koktelima. Zapadna civlizacija je stvorila čitavu mitologiju vezanu za ovo piće. „Three martini-lunch“ je postala popularna kovanica koja ukazuje na skupe ručkove u kojima su uživali biznismeni. Martini je postalo pre tip pića, a ne jedno piće – sa varijacijama poput Appletinisa, Vodke martini i dr.

Poznate ličnosti koje su volele Martini su Čerčil, Truman, Kapo, Hemingvej i F.S. Ficdžerald. Prvi Martini je poslužen negde između 1862. i 1871. godine, i to pod imenom „Martinez“ – po kalifornijskom gradu gde ga je poslužio čuveni bircuz Julio Rišeju. Ovaj koktel je naročito postao popularan tokom prohibicije. On je i dan-danas veoma popularan širom sveta, u najrazličitijim varijantama.