Kratak vodič kroz kuhinju Indonezije

Kratak vodič kroz kuhinju Indonezije
Kratak vodič kroz kuhinju Indonezije

Da li ste nekada probali specijalitete indonežanske kuhinje? Indonežanski imigranti obično se drže klasičnih varijanti – nasi goreng (rižoto), bakmi goreng (pržene nudle) ili sate (ražnjići) ali ako želite da se zaista upustite u gastro avanturu, preporučujemo vam da provedete par noći u Džakarti.

Indonežani vole da jedu, ne samo glavne obroke – koje inače obeduju u bilo koje doba dana ili noći – već i mnogobrojne grickalice. Obedovanje je takođe i društvena aktivnost i ne retko se desi da se obrok podeli i sa poznanicima koji se slučajno nađu u prolazu. Jela se uglavnom spremaju tako da uz njih može da se doda i hrana koja se brzo pripremi (kao što je dadar telor, tj. omlet) za slučaj da se trpezi pridruži više ljudi. Smatra se nepristojnim da se gostu ne obezbedi hrana ili piće, bez obzira na to da li je pozvan da obeduje ili se našao u prolazu.

Tradicionalan indonežanski porodični ručak sastoji se od belog pirinča uz tri-četiri dodatnih jela. Kada su gosti tu i tokom posebnih prilika, broj jela je znatno brojniji i u većim količinama. Sledstveno indonežanskoj kulturi gostoprimstva, širokim izborom specijaliteta bi trebalo da se ukaže na poštovanje prema gostu. Ono što se ne pojede nikada se ne baca. Gostima se uvek nudi da ponesu nepojedenu hranu kući, a ostaci se često ostavljaju i za sutrašnji obrok. Indonežani se posebno osećaju počastvovano kada se strancima dopadne njihova hrana.

Prema lokalnom bontonu, sva jela su uvek istovremeno na trpezi i gosti bi uvek trebalo sami da se posluže. Ovakva „porodična“ praksa potiče od holandskih kolonizatora, i tradicije „rijstafel“. Za razliku od formalnog zapadnjačkog obedovanja, predjela, glavno jelo i deserti se ne služe odvojeno, mada u poslednje vreme sve više indonežanskih domaćinstava serviraju supu pre glavnog obroka, iako se tradicionalna indonežanska supa jede uz pirinač. Obično se više jela servira u isti tanjir, i to tako da se okruži grudva pirinča koja se sipa u središnji deo tanjira. Smatra se komplimentom ako uzmete neko od jela u više navrata.

Indonežanska hrana se ne servira uvek za stolom, već na ručno tkanim prostirkama koje su postavljene na blago uzdignutim delovima patosa. Ovakav način obedovanja zove se lesehan i tipičan je za Džakartu, kao i Centralnu i Zapadnu Javu. Prema tradiciji, hrana se jede prstima desne ruke, a često će vam Indonežani tvrditi da je hrana znatno ukusnija ako se baš ovako jede. Pored tanjira se obično nalaze male činije sa vodom i esencijom limete, kako biste oprali vaše prste. Levom rukom se nikada ne uzima hrana.

Pirinač je alfa i omega kuhinje ove dalekoistočne zemlje. Indonežani ga rado konzumiraju i dva do tri puta dnevno. Zapravo, postoji čuvena izreka „Kalau belum makan nasi, belum makan“ – Ako nisi jeo pirinač, nisi jeo uopšte.

Za posebne svečanosti ili obredne ručkove (koji se zovu selematan), servira se nasi kuning – žuti pirinač, i to najčešće u formi tumpenga, grudvama koje podsećaju na oblik korneta uz šarolike priloge. Ovaj pirinač se kua u santanu – kokosovom mleku, uz začine, uključujući i kurkumu, koja kuningu daje žutu boju.

Pirinač se takođe može skuvati u listu banane ili tkanini kokosovog lišća, koji dobija čvrst oblik kada se rashladi. Uz ovaj specijalitet se obično dočekuje kraj muslimanskog meseca posta – Ramazana.

Svaki region Indonezije ima posebne i raznovrsne specijalitete, a posebno je na popularnosti dobila Padang hrana Zapadne Sumatre, koja se servira naročito začinjena i ljuta. Padang je zapravo indonežanska varijanta brze hrane. Ukoliko sednete u restoran brze hrane, konobar će vam doneti 10 do 12 tanjirića različite hrane, zajedno sa tanjirom pirinča i čajem. Sami možete da izaberete šta ćete da uzmete, a konobar će vam naplatiti samo jela koja ste pojeli. Smatra se nepristojnim da naglašavate šta ste probali, a šta ne.

Budući da je Indonezija najmnogoljudnija islamska zemlja na svetu, svinjetina se retko konzumira. Međutim, balinežanski sledbenici hinduizma su poznati po specijalitetima sa svinjetinom, kao što su babi kecap (svinjetina u soja sosu) i sate pentul (mlevena svinjetina).

Posle ovakvih opisa ukusnih specijaliteta najveće dalekoistočne zemlje, sigurno ste ogladneli! Ukoliko budete u prilici, želimo vam da uživate u indonežanskim specijalitetima i ne zaboravite da pre jela kažete – Selamat makan!