Mangia bene, mangia pasta!

Mangia bene, mangia pasta!
Mangia bene, mangia pasta!

Najpoznatiji specijalitet italijanske kuhinje je neosporno omiljen u svim krajevima sveta. Ali, stručnjaci i gurmani iz celog sveta ipak ne mogu da se slože oko jedne stvari – njenog porekla!

Neki istraživači su došli do saznanja da je pastu na Apeninsko poluostrvo doneo najpoznatiji pustolov Marko Polo, pri povratku sa svog kineskog putešestvija 1271. godine. Međutim, stručnjaci iz Međunarodne organizacije za istraživanje paste osporavaju ovu tvrdnju i tvrde da je ona postojala i mnogo ranije, da je zapravo autohtono jelo. Oni tvrde da su još drevne etrurske civilizacije pravile preteču paste – jelo od mlevenih žitarica koje se kasnije mešalo sa vodom i sušilo na osunčanim delovima kuće.

Ubrzo pošto su izgradili Napulj, stari Heleni su usvojili jelo od domorodačkih grupa. U pitanju je bila kombinacija testenine od ječmenog i pšeničnog brašna sa vodom osušena na suncu, koju su oni nazivali „macaria“. Zapravo, istraživači su u Ciceronovim traktatima pronašli mesta gde govori o neutoljivoj strasti za jelom „laganum“, odnosno razvučenim rezancima testenine. U vremenu Imperije, Rimljani su razvili brojne instrumente i mašine kojima su oblikovali testeninu za „laganum“ – odnosno, lazanje. Inače, do prvog veka nove ere, ova testenina se uopšte nije kuvala.

Prekretnica koja je takođe bila važna za razvitak paste bila je arapska invazija na Zapadnom Mediteranu u 8. veku, koja je dosta uticala na regionalnu kuhinju i na to da pasta dobije novu formu.

Naravno, ključni trenutak u nastajanju specijaliteta kakvog danas poznajemo je – otkriće paradajza i njegovo donošenje na Stari kontintent! Iako je paradajz donet u Evropu ubrzo nakon otkrića Amerike, bilo je potrebno dugo godina da Evropljani krenu da ga koriste u ishrani. Najpre su bili zbunjeni jer nisu znali kako da je sade, a potom se niko nije usuđivao da ga jede jer su kružile priče da je ovo povrće otrovno. 1839. godine je dokumentovan prvi pisani trag o receptu za pastu koji je sadržao i paradajz. A ostalo… pa, ostalo je već ukusna istorija. 🙂

Danas se pasta ušunjala u gotovo sve kuhinje sveta i svaka je dobila neki lokalni šmek. Sa svojom multikulturnom istorijom, ona je prava kulinarska veza sa prošlošću kakve više nema. Trenutno postoji preko 600 različitih oblika paste, a najviše je jedu, naravno, Italijani, i to u tolikim količinama da bi moglo da se razvije 600 miliona kilometara špageta, godišnje! Ugljeni hitrati u pasti podstiču lučenje serotonina, koji u čovekovom organizmu utiče na osećaj sreće i zadovoljstva (hormon sreće), tako da će vam ovakav ručak možda i izmamiti osmeh na lice!