Šta je halal, a šta košer?

Šta je halal, a šta košer?
Šta je halal, a šta košer?

Ulaskom u 21. vek doživeli smo tektonske promene na planetarnom nivou. Uprkos predviđanjima mnogih teoretičara da je padom Berlinskog zida utaban put jednom monolitnom, građanskom društvu baziranom na zapadnim vrednostima, došlo je do neočekivanih kulturnih promena i preobražaja, koje najpre karakteriše susretanje i prisnije mešanje različitih kultura i demografski bum koji u ovim razmerama nije viđen još od kraja Drugog svetskog rata.

Kuhinja je neretko okosnica jedne kulture i čini njen nezamenljivi deo. Zvuči suludo, ali mnoge kulture bi ubrzo nestale kada bi nestala njihova kuhinja. Zato što ona nije samo ishrana, već predstavlja način života, običaje, ali i određena pravila određena verskim ili društvenim propisa.

Sa eskalacijom sukoba na Bliskom istoku, sve je više pridošlih migranata na evropskom tlu. Mnogi, mahom islamske veroispovesti, žele da se hrane onako kako im njihova veroispovest to nalaže. Tržište prehrambene industrije je počelo da se prilagođava ovom trendu, te danas na mnogim proizvodima možete videti „halal“ sertifikat (između ostalih, i na našoj Plazmi).
Takođe, ukoliko ste putovali kroz velike gradove Zapadne Evrope ili Amerike, takođe ste primetili da postoje regularni restorani i „košer“ restorani, „košer“ supermarketi… Potrudićemo se da vam u ovom blogu približimo ove pojmove kako biste bolje razumeli termine koje ćemo, sigurni smo, i češće sretati, budući da predstavljaju dobar način da razumemo druge kulture, ali takođe i mogu postati, verovali ili ne, zaista unosan biznis!

Halal i Košer su termini kojima se određuje ono što je dozvoljeno prema učenjima islamskih, odnosno jevrejskih verskih zakona i propisa. Čak i oni koji su tobože upoznati sa ovim terminima ne znaju da se ovim terminima označava sve ono što je dozvoljeno prema verskom učenju, ne samo ishrana.

Hajde da napravimo jedno kratko poređenje: Halal svoj izvor ima u Kuranu, Košer u Tori, odnosno Mojsijevom petoknjižju (ono što se kod nas označava kao Stari zavet). Pored toga što postoje zabranjene i dozvoljene životinje, i kod jedne i kod druge religije postoje detaljni propisi na koji način životinja koje će služiti za obed mora da bude ubijena. Propisi obe religije nalažu slično pravilo: životinja mora da bude ubijena iz jednog poteza i sva krv mora da istekne. I nauka je potvrdila da je meso životinje koja ne zna da će biti ubijena ukusnije, a mnogi smatraju da je ovakav način ubijanja „humaniji“, budući da životinja do trenutka smrti nema svest o tome da će biti ubijena. Što se tiče povrća i voća, sve je ono Halal prema islamu, dok je ono takođe dozvoljeno i prema Košer propisima, ali samo i isključivo ako u njima nema buba, koje su, prema Tori, zabranjene za ishranu. Još dve bitne razlike počivaju na tome što Košer ishrana podrazumeva strogo odvajanje mesnog i mlečnog, koje se nikako ne sme konzumirati u jednom obroku. Ti propisi su do te mere strogi da verujući Jevreji čak poseduju i odvojene sudove za mesne i mlečne proizvode, pa čak i sudopere, mašine za pranje… Halal ne poznaje ovo pravilo. Takođe, svaki alkohol je prema Halalu zabranjen, dok je ono prema Košer pravilima dozvoljeno, izuzev proizvoda od grožđa, koji moraju biti spravljeni od strane verujućih Jevreja.

Sada da malo zađemo u detalje: prema Halalu dozvoljena je sva vrsta stoke, ovca, koza, kao i riba i skakavci. Sem ribe i skakavaca, svi oni moraju da budu ubijeni prema propisima da bi se mogli smatrati „po Halalu“. To pravilo važi i za Košer ishranu, s tim što je opseg dozvoljenih životinja znatno ograničeniji, a to su životinje koje imaju kopita podeljena u dva dela i preživaju hranu, sve ptice izuzev grabljivica i lešinara, kao i ribe koje imaju peraja i krljušt. Insekti, kao i morski plodovi su zabranjeni – slično kao i po Halalu, s tim što su u islamu skakavci jedino dozvoljeni.

Demografske prilike nam jasno poručuju da ćemo se sigurno često susretati sa ovim terminima. Pored podrobnijeg razumevanja ovih koncepata i filozofije koja stoji iza njih, sve je jači trend držanja Halala i Košera među nejevrejima i nemuslimanima. Najjednostavnije rečeno, zato što tada „znate“ šta konzumirate – kriterijumi za dobijanje ovih sertifikata su zaista visoki i komplikovani i provere su striktne i opsežne, a nijedan izdavač sertifikata ne želi da ugrozi svoju reputaciju dajući ga nepouzdanim radnjama ili klanicama. Zato su ovi proizvodi i skuplji – nema masovne proizvodnje, sve je izričito organsko, bez aditiva.
Tako su se i poznate ličnosti poput Paris Hilton, Bono Voksa, pa čak i Donalda Trampa opredelili za jevrejski način ishrane. Stručnjaci kažu da tajna Madoninog mladalačkog izgleda leži u pridržavanju jevrejskog načina ishrane.

Iako se demografske prilike korenito menjaju, one i dalje nisu zahvatile Srbiju u toj meri da bi se tržište hrane menjalo. A ukoliko se takve prilike promene u bližoj budućnosti, prođite kroz naš blog još jednom kako biste proverili zašto su Košer i Halal namirnice kvalitetnije, proverene, a samim tim i – skuplje.